Nema smrti duše. Ono što dolazi od boga živi večno a ono što je od zemlje ponovo biva zemlja. Tela umrlih treba sa poštovanjem i dostojanstveno, što jednostavnije i bez pompe, ceremonija i rituala ispratiti i predati elementima, moleći da u uskrsnuću radosnom se probude to jest da spoznaju svoj dalji put i koračaju stazom ka Božanskom, ka carstvu spokoja i mira. Naši naročito veliki bol i oplakivanje koji proističu iz našeg identifikovanja odlazećeg sa njegovim fizičkim telom - omotačem duhovog tela, mogu dušu da za kraće ili duže vreme zadrže ...
vezanu za nas i zemlju, odnosno da je spreče da ide dalje svojim putem.
Razni su narodi i razni pogrebni običaji ali smisao im je isti ...
Hrišćanska sahrana
Nema smrti duše. Ono što dolazi od boga živi večno a ono što je od zemlje ponovo biva zemlja. Tela umrlih treba sa poštovanjem i dostojanstveno, što jednostavnije i bez pompe, ceremonija i rituala ispratiti i predati elementima, moleći da u uskrsnuću radosnom se probude to jest da spoznaju svoj dalji put i koračaju stazom ka Božanskom, ka carstvu spokoja i mira. Naši naročito veliki bol i oplakivanje koji proističu iz našeg identifikovanja odlazećeg sa njegovim fizičkim telom - omotačem duhovog tela, mogu dušu da za kraće ili duže vreme zadrže ... vezanu za nas i zemlju, odnosno da je spreče da ide dalje svojim putem.
Razni su narodi i razni pogrebni običaji ali smisao im je isti ...
Hrišćanska sahrana
Kod hrišćana je boja žalosti crna. Uloga hrišćanske crkve da sa porodici kada je pojedinac na samrti pruži utehu i podršku. Po pravilu se telo pokojnika izlaže u kovčegu dan ili dva pre sahrane a porodica i komšije dolaze da se oproste. Sveća gori iznad glave pokojnika. Noć koju porodica i prijatelji provedu pored pokojnika u kući zove se bdenje i ne spava se. Na sam dan sahrane, kovčeg je zatvoren ali ima slučajeva među pravoslavcima gde rodbina traži da se otvori dok stoji u kapeli na groblju i vrši se opelo kako bi porodica i rodbina mogli poslednji put da se oproste od preminulog.
Molitva hriščanske sahrane:
Mrtvo telo odlazi, ostaje nam ime ovog čoveka,
i to ime izgovaramo ovde...
Spominjemo ga s poštovanjem.
Gospode, Bože, seti se njegova imena
što ga je od ljudi primio,
po kojem ga prepoznajemo i nakon njegove smrti,
imena što si ga Ti upitao u dlan svoje ruke.
Muslimanska sahrana -Dženaza
Kod muslimana postoje strogo određena pravila postupanja sa pokojnikom, koje su prigodne molitve i kako treba srediti pokojnika i pripremiti za sahranu. Čovek na samrti treba da izgovori: - "Nema drugih bogova do Alaha a Muhamed je njegov prorok." Ukoliko nije sposoban da ovo izgovori to za njega kaže neko od prisutnih, rodbina, lekar, imam, gost. Posle smrti muškarca pere muškaraca a ženu žena. Ne koriste sanduk nego se umotavaju u čaršav. Telo se ukopava na desnom boku ili na leđima sa očima uprtim prema Meki. Sahrana se obavlja isti dan što se smtarta poštavnjem prema preminulom jer je ta radnja preča od svih drugih poslova. Islamska vera smtara da umrli treba da počiva u miru bez poštovanja kulta ličnosti tako da muslimani ne ukrašavaju i ne dekorišu grobna mesta.
Jevrejska sahrana
Kod Jevreja je običaj da se telo dva sata posle smrti stavlja na zemlju sa nogama okrenutim ka vratima a zapaljena sveća se stavlja pored glave ili nogu. Za to vreme se obavlja ritual čišćenja duše tahara) pri čemu se čitaju odlomci iz Biblije. Posle toga se telo prekriva lanenim pokrovom i smešta na slamu u sanduk, Ako je pokojnik umro u dijaspori običaj je da se u sanduk stavi i šaka peska iz Izraela. Zatim se sanduk zatvara a rođaci i prijatelji se simbolično opraštaju i traže oprost za sve što su zgrešili prema pokojniku. U Izraeleu se praktikuje da se telo sahranjuje istog dana smrti a u dijaspori se ostavi preko noći uz nekoga ko nad njim bdi, obično neko ko nije blizak rođak. Ta osoba provodi noć recitujući psalme o vrakrsenju. Ovo bdenje se naziva "Šemira". Na dan sahrane Rabin isčitava psalme. Po verovanju Jevreja, sahrana je ispraćaj i na njoj nema cveća, venaca i muzike. Sve molitve govore o vasksnuću i Rabin i prisutni bacaju po tri lopate na spušten sanduk u grobnu raku.
