Kada nam odlazi neko drag...

Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada ne može biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njih. Bole reči koje nismo rekli a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja... Boli konačnost i saznanje da nikada više nećemo biti zajedno, što nećemo da ga vidimo i što neće da nam se javi. Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti taj neko ko nam nedostaje...

Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo njegova smrt već i život koji je mogao još da traje a ugasio se. Bole pobede podjednako kao porazi, uspesi podjednako kao neuspesi i sve se odjednom, na trenutak, poravna, postane besmisleno i prazno.

Kada nam odlazi neko drag, odlazi i muzika...
koju je slušao, ljudi koje je poznavao, snovi koje je sanjao, odlaze njegove dileme, njegove tajne, njegovi strahovi. I sve boli... Boli kada postavimo pitanje da li je sve bilo uzalud? Da li smo negde pogrešili? Da li je moglo drugačije?

A dobro znamo da nije...

Boli kada se setimo da ga nema. Bole fotografije. Bole mesta kojima smo prolazili. Bole reči koje smo govorili. Bole reči koje nismo rekli a trebali smo. Bole njegovi prijatelji, bole njegove ljubavi. Bole svačije ljubavi kada razmišljamo o njemu. Boli sve što podseća na njega, svaki delić ovog sveta.

Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde neće biti. Boli saznanje da nikada više neće moći da se raduje, da se smeje, mašta, trči, plače, voli. Boli sve ono što je mogao da uradi a nije. Boli sve ono što je tek trebalo da prođe a nije. Boli proleće, boli more, boli sunce, boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što dalje živi bez njega, boli čitav svet. 

Kada nam odlazi neko drag, sve odjednom stane, zaustavi se na trenutak i podseti na prolaznost, na godine koje su prošle i koje će proći. Pravimo iskorak iz sadašnjosti i postajemo deo vanvremenske nedokučive staze koja vodi samo u jednom smeru.

Kada nam odlazi neko drag odlazimo i mi zajedno sa njim. Jedan deo nas, možda najlepši. Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom. Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli i koji se upravo završio i pretvorio u sećanje.

I na kraju, kada nam odlazi neko drag ne boli smrt nego boli sve ono što ide posle. A posle na žalost ne ide ništa. I upravo to ništa najviše boli.